Činčila, ljubimac po mjeri , PREDIVNE SU.

Činčila, ljubimac po mjeri , PREDIVNE SU.

Da li ste pročitali uputstvo za gajenje činčila? Pre nego što se odlučite za dijeljenje života sa ovim fenomenalnim bićima, odvojite nekoliko minuta i utvrdite da li zaista možete da preuzmete na sebe višegodišnju odgovornost koju podrazumijeva gajenje ovih prelijepih stvorenja. Ako je odgovor da, život će Vam biti bogatiji, u to ne sumnjajte, ali, nemojte njihov život ugroziti ukoliko niste sami sigurni šta želite...

Činčile su kućni ljubimci koji su zahvalni za gajenje. Žive od 15 do 25 godina, potrebna im je relativno mala količina hrane, skromnih su tjelesnih dimenzija, i zauzimaju prostora onoliko koliko im je veliki kavez.
Chinchilla (Familia Chinchilidae) je sisar porijeklom iz Južne Amerike. Vrsta je istrijebljena iz prirode.
Odgovara mu sobna temperatura i ne bi je trebalo iznositi napolje, jer od direktnog sunca može da dobije toplotni udar. Ima gusto krzno i nema mogućnost znojenja.

Kavez/terarijum
Otprilike, dimenzije bi mogle da budu 30x30x60. Ukoliko nabavite točak za trčanje, prostor može da im bude i manji.
Činčila je aktivna noću, tj. tada se hrani i trči u točku, a danju spava.
Kavez/terarijum je potrebno postaviti na mjesto na kojem može neometano da spava u toku cijelog dana. Vrlo lako se budi od naglih pokreta i glasnih zvukova. Dakle, kavez životinje trebalo bi postaviti u najmirniji dio prostorije.

Održavanje higijene
Kavez je neophodno čistiti po potrebi (1-2 puta nedjeljno), i mijenjati im prostirku od piljevine. Prostirka se može kupiti u prodavnicama kućnih ljubimaca.
Činčile vole da budu čiste, i stalno grickanjem čiste svoje krzno. Ukoliko ih ima dvije, jedna drugoj čiste krzno. Činčile čiste svoje krzno i pomoću vulkanskog pijeska, koji se kupuje u prodavnicama kućnih ljubimaca. Imaju izuzetno gusto krzno i nikako se ne smije kvasiti vodom.
Činčila se „kupa“ tako što se okreće u pijesku. Pri čišćenju kaveza,  trebalo bi im priuštiti i kupku u pijesku („dust bath“).
Pošto pri okretanju u pijesku velika količina pijeska kruži zajedno sa životinjom u vazduhu, potrebno je „kupati“ je u dubljoj posudi, da ne bi pijesak ispadao po prostoriji.

Ishrana
Činčila voli suvu hranu. Sijeno joj je osnovna hrana. Trebalo bi da stalno na raspolaganju ima više sijena nego što može da pojede.
Osim sijena, u prodavnicama kućnih ljubimaca se može nabaviti mješavina hrane za činčile koja sadrži, pored granula, suvo voće i žitarice. Hranite je ovom mješavinom jednom dnevno i to uveče, jer noću jede, ili dva puta dnevno - ujutru i uveče (jedna ili dve šake hrane je dovoljna količina).
Ukoliko želite, možete joj davati i orahe, lješnike, bademe, kikiriki, sjemenke suncokreta, kao i musli.
Voli i svježu biljnu hranu – maslačak, zelenu salatu, kao i razne druge biljke.
Činčila je glodar, što znači da ima prednje zube koji stalno rastu i mora da ih troši. Potreban joj je komad ili grana drveta koju će ona po potrebi grickati.
Kao posudica za hranu, najbolje je da posluži glinena tacna neke manje saksije, piksla ili neki sličan predmet koji je dovoljno težak, tako da životinja neće moći da ga prevrne. Plastiku vrlo lako oštete zubima, a lagane i slabo pričvršćene posudice lako prevrnu.
Što se pojilice tiče, najbolji izbor je balončić od plastike ili stakla, na čijem je zatvaraču metalna cijev sa kuglicom, koju oni mogu da okreću i uzmu tačno količinu vode koja im je potrebna, bez prosipanja. Otvorene posude sa vodom se lako zaprljaju ili prevrnu.



Narav životinje
Kao i sve životinje, svaka činčila ima drugačiju narav. Neke su živahnije, neke su mirnije. Generalno, sve činčile vole da se s njima postupa pažljivo. Plašljive su, kao i sve divlje životinje.
Nemojte ih hvatati za krzno, jer ga onda odbacuju, jer osjećaju da su u opasnosti.
Vrlo su brze životinje, i najbolje je da ih ne puštate da same trče po vašoj kući, već da im kupite točak, u kome će one potrošiti višak energije. Ukoliko ih puštate da trče po sobi, učinite to tamo gde nema predmeta ispod kojih se mogu sakriti i odakle ih teško možete vratiti u zavez/terarijum.
Dopustiće da ih mazite samo koliko njoj prija. Kad počne da joj smeta, staviće vam to do znanja tako što će svojim šapicama „gurati“ vaše ruke. Ukoliko to ne shvatite, ugrišće vas, blago, za prst. A ako i taj znak ne budete shvatili, može vas ugristi vrlo jako, čak i tako da vam poteče krv.
Ženke se brane i mokrenjem. Može vas popiškiti ako je uplašite, a niste joj dovoljno blizu da bi mogla da vas ugrize. Opet, neće sve ženke da vas upiške, to zavisi od njihovog karaktera. U svakom slučaju, morate biti pažljivi da biste zadobili njihovo povjerenje.
Činčile su socijalne životinje, tj, vole društvo. Ukoliko nemate vremena da joj često poklanjate pažnju i za nju postanete „druga činčila“, najbolje za životinju je da joj nabavite društvo u vidu još jedne činčile.
Tako će ona dobiti svu pažnju koja joj je potrebna, a vi ćete uživati dok ih gledate srećne.
Ukoliko upoznajete dvije činčile, nemojte ih odmah staviti u isti kavez. Neka se prvo gledaju iz različitih kaveza ili igraju pod nadzorom. Tako će se navići jedna na drugu i neće biti borbe između njih kad ih spojite.
Ovo su samo smjernice, a svaka činčila je ličnost za sebe, tako da je o njima moguće pisati mnogo više nego što je ovde u kratkim crtama dato... 

Važan podatak je i da činčile žive duže od 15 godina, pa je i to razlog više za kupnju ovog držesnog stvorenja.

Proljeće je idealno za nabavu jednog izrazito lijepog, društvenog, neodoljivog i pomalo neobičnog kućnog ljubimca – činčilu. Ova ljupka životinja mnogima je, nažalost, još uvijek poznata samo kao materijal za izradu skupocijenih krznenih ukrasa i kaputa, no ona, zapravo, može biti idealan kućni ljubimac.

Porijeklo

Činčila (Cinchilla brevicaudata) potječe iz južne Amerike, gdje živi u prilično surovim uvjetima, u visokim planinama do 5.000 metara visine. Još u 18. stoljeću donesena je u Europu zbog krzna koje se koristilo za izradu toplih odjevnih predmeta. Odlikuje je gusto, nježno, mekano i do dvadeset centimetara dugačko krzno. Boja može biti siva u svim nijansama od srebrne do crne, a posebno rijetki su primjerci bež boje.

Karakteristike

Činčila spada u red glodavaca. Ima male, okrugle uši, veličine je patuljastog zeca, dok njezin kitnjasti rep podsjeća na vjevericu. Prednje šapice su joj razmjerno male, ali zato vrlo spretne te se njima vješto služi pri hranjenju i kretanju. Oči su joj izrazito crne, a pogled topao i živahan. Njušku odlikuju veliki brkovi koji su stalno u pokretu.

Držanje

Činčila je pogodna za kućnog ljubimca budući da ne zahtijeva puno pažnje, brige i izdataka. Potreban joj je velik kavez, po mogućnosti viši od 70 centimetara, s povišenim dijelom, a u kojem činčila voli boraviti. Kavez treba staviti na svjetlo i prozračno mjesto. Pritom treba izbjegavati propuh, dok temperatura ne bi smjela prelaziti 25 stupnjeva Celzijusa. Ne zaboravite da je činčila noćna životinja, pa je tijekom dana nemojte uznemiravati i očekivati od nje neke aktivnosti. U kavez se preporuča staviti i nekoliko grana po kojima će se činčila rado penjati. Na dno kaveza mogu se staviti drvene strugotine, slama ili posebna podloga za glodavce, koju je moguće nabaviti u svakoj boljoj trgovini za kućne ljubimce. Zanimljivo je da je činčila jedini glodavac čiji izmet nema karakterističan jak miris, što je još jedna pogodnost za držanje ovog kućnog ljubimca. Uz to, činčila je uredna životinja, pa nuždu obavlja u jednom uglu kaveza, što olakšava čišćenje. 

Prehrana

Prehrana činčile nije skupa. U našim trgovinama može se nabaviti briketirana hrana za činčile, a uz to, može joj se ponuditi i mješavina zrna za kuniće i zamorce. Činčila će rado pojesti i jogurt, jabuku, mrkvu te drugo korjenasto povrće i listove maslačka, a prava poslastica su joj mlade grančice drveća, posebno voćaka.

Aktivnosti

Činčili bi svakodnevno trebalo omogućiti večernju „jurnjavu“ po stanu, ali uz stalni nadzor, iz razloga da se negdje ne zavuče, odnosno da ne „napadne“ vaše sobno bilje. Nakon razgibavanja i maženja potrebno joj je omogućiti tzv. kupanje u posebnom pijesku vulkanskog porijekla, koji također možete nabaviti u trgovini za kućne ljubimce. Pijesak stavite u posudu, pa u kavez. Činčila će uživati u tom večernjem ritualu, a vi u promatranju. Na taj način ona „popravlja svoju frizuru“ i čisti krzno. Važan podatak je i da činčile žive duže od 15 godina, pa je i to razlog više za kupnju ovog držesnog stvorenja.

HRČAK / HAMSTER / Kada jednom budete vidjeli ovu životinjicu nalik pufnastoj loptici, nećete moći da se odvojite od njega i poželećete da hrčak kao kućni ljubimac bude deo i vašeg doma.

HRČAK / HAMSTER / Kada jednom budete vidjeli ovu životinjicu nalik pufnastoj loptici, nećete moći da se odvojite od njega i poželećete da hrčak kao kućni ljubimac bude deo i vašeg doma.

 MALI LJEPOTAN.

Hrčak kao kućni ljubimac veoma je popularan posljednjih godina. On gotovo da se gaji u jednakom broju kao i psi i mačke, s tim što hrčak kao kućni ljubimac ne može nikako živjeti zajedno sa pomenutim životinjama, jer mu u suprotnom prijeti opasnost da bude njihov dezert posle činije toplog mlijeka. On je i više nego umiljat, a ne treba da brinete ako mislite da ćete imati problem sa njegovim pripitomljavanjem.
Ovaj maleni simpatični mišić koji plijeni svojom ljepotom vrlo je inteligentan. Kada jednom budete vidjeli ovu životinjicu nalik pufnastoj loptici, nećete moći da se odvojite od njega i poželećete da hrčak kao kućni ljubimac bude dio i vašeg doma.


Mali gurman
Hrčak obožava da jede sjemenke svih vrsta, ali i korjenasto povrće. U pet shopovima ih možete kupiti, ali se tamo i posavjetovati šta je to što biste i sami mogli da mu pripremite. No, veliki je obožavalac voća poput jabuke i banane. Nikako mu ne smijete davati ostatke svoje hrane, kao ni šećer. A ako se pitate koliko ovaj mali stvor može pojesti, riječ je o 20 grama hrane, što će reći jedna supena kašika.
Ako ne pojede sve što ste mu dali prethodnog dana, izbacite tu hranu prije nego što mu date novu, a sviježe vode mora uvijek imati.
U terarijum mu obavezno ubacite parčence drveta na kome će oštriti svoje zubiće i tako se istovremeno i igrati, ali i snabdijevati mineralima.

Hiperaktivni osećajni miš
Hrčak je jedna prava spavalica kada je u pitanju dan, ali je zato noću hiperaktivan. Ako poželite da se poigrate sa njim baš u vrijeme kada spava, suzdržite se i nemojte ga buditi. Time ćete mu narušiti bioritam, što će vrlo loše uticati kako na njegovo raspoloženje, tako i na zdravlje.
U početku će biti stidljiv i obazriv. Pažljivo će njuškati kako vas, tako i sve po kući kada ga pustite. Ali kada se oslobodi, shvatićete da voli da se zavlači ispod kreveta, iza ormana, po raznoraznim ćoškovima. Zato je potrebno da ga kvalitetno dresirate.


Ako ste ga naučili lijepom ponašanju, nećete stići do kraja da izgovorite njegovo ime, a on će već pojuriti ka vama, ma gdje prethodno  se nalazio. Kada ga pustite, sve prozore i sva vrate držite zatvorene, kako ne bi pobjegao.
Mazite se sa njim i dopustite da se penje svuda po vama. Na taj način ispoljava svoju ljubav i sreću. On vas neće ugristi osim ako ga naglo ne probudite, povrijedite ili ga prekinete usred objedovanja.
Ne kupujte hrčka starijeg od dva mjeseca. Ako kupite mužjaka i ženku, očekujte svaka dva mjeseca prinovu, a ako se odlučite za dva hrčka istog pola, obavezno se posavetujte sa profesionalcima da li je moguće držati ih zajedno bez neželjenih posljedica. Možda ne vidite problem u tome što ste se previše vezali za svog hrčka, ali loša vijest je da živi vrlo kratko – svega dvije godine.


Topli dom
Ako ste se odlučili da udomite slatkog hrčka, prije nego što ga kupite, obezbijedite mu adekvatan prostor u kome će boraviti. Terarijum mora biti predviđen upravo za hrčka, a ako ne znate kakav treba da odaberete, posavjetujte se sa radnicima nekog od pet shopova. Ako niste dovoljno upoznati i sami se odlučite za neki svoj stari akvarijum od čega ćete nešto da imrovizujete, vrlo lako se može dogoditi da on ne bude dovoljno dobro osiguran, pa da vam hrčak pobjegne.

Njegov svijet u malom treba da sadrži i obavezne elemente ka što su kućica, posuda iz koje će jesti i kolut u kome će se igrati trčeći besciljno u njemu. To mu je naprosto jedna od omiljenih zabava. Umjesto tepiha, njemu je potrebna piljevina posuta po površini po kojoj se kreće, kako bi mu bilo prijatnije, ali i toplije. Potrudite se da njegov “namještaj” ne bude od drveta, jer će ga u suprotnom izgrickati. Terarijum obezbijedite adekvatnim poklopcem zahvaljujući kome neće moći da pobjegne iz njega, ali i poklopac koji neće spriječavati dovod vazduha. Ma kako vam se terarijum činio visok i iako je od stakla po kome mislite da vaš hrčak neće moći da se penje, znajte da je i više nego sposoban i da će ako ne stavite siguran poklopac sigurno uspijeti da izađe.

Hrčak, koji pripada porodici glodara, jedan je od napopularnijih malenih kućnih ljubimaca širom svijeta. Hrčci su slatke, čiste i zaigrane životinjice o kojima nije teško voditi računa, što ih čini savršenim kućnim ljubimcima za sve uzraste.
Hrčak spava danju, a aktivan je noću. Jedina žalosna stvar je kratak životni vijek, obično požive oko dvije do tri godine, što može biti stresno za vaše mališane jednog dana. Ali mnogi smatraju da je ovo prilika da se djeca nauče odgovornosti i drugim važnim stvarima i shvate prirodne životne procese.
Kada nabaviti hrčka
Mladog hrčka možete nabaviti u svako doba godine. Prilikom kupovine važno je paziti da je životinjica umiljata, živahna, sjajne dlake i vedrih očiju. Zdravom hrčku dlaka leži uz tijelo, a koža mu je neobično pokretljiva. 

Smještaj
Kavez za hrčka ne smije da bude manji od 35 x 25 x 20 centimetara. Povoljnije je kad su vratašca s gornje strane i kad se dobro zatvaraju, jer hrčak je vrlo spretan i rado pobjegne. Novonabavljenog hrčka trebalo bi ostaviti dva dana na miru da se u svom novom kavezu odomaći. Važno je znati da se odrasli zlatni hrčci međusobno ne podnose. Na dno kaveza trebalo bi staviti piljevinu, pijesak ili slamu, a kako hrčak preko dana voli da spava, u kavez bi trebalo staviti i malu, najčešće plastičnu kućicu, koja će mu zamijeniti gnjezdo u prirodi. Hrčci tu često navuku zalihe hrane, a ženka će se okotiti. Kad hrčak, kojeg držimo slobodno u stanu, izgrize namještaj, moramo znati da to nije učinio da nas naljuti, već iz jednostavne potrebe da izbrusi zube. Zato ne zaboravite da u u kavez stavite drvene oblice, zrnastu hranu ili dvopek! Hrčci su životinje koje se mnogo kreću i treba im omogućiti da se izmore: u točku ili bubnju istrčaće se do mile volje.

Hrana
Hrčku se hrana stavlja u keramičke posudice, dok je vodu najbolje staviti u pojilice, koje se mogu nabaviti u specijalizovanim prodavnicama za kućne ljubimce. lako vlada mišljenje da su glodari isključivo biljojedi, to je samo djelimično tačno. Kupovne mješavine zrnja (suncokret, pšenica, kukuruz) čine glavnu hranu, dok voće, povrće i zeleniš/trave zaokružuju taj jelovnik. Kao izvor belančevina, životinji treba povremeno ponuditi krto meso. Povoljna je i industrijski pripremljena hrana za pse, a maslačka, crvene djeteline, korjena repe, raznih trava ljeti i sami možemo pronaći na livadama.
Čišćenje
Za razliku od mnogih malih sisara, hrčci uopšte ne smrde. Zato je dovoljno kavez čistiti svakog trećeg do petog dana: zamijeniti staru podlogu novom i oprati hranilicu i pojilicu.

Karakteristike
Hrčak je noćna životinja: ako ga uznemirimo preko dana, uskoro ponovo ode da spava. Kao i mnoge druge pustinjske životinje, i zlatni hrčci znaju da zapadnu u obamrlo stanje koje se pogrešno naziva „bolest spavanja“. Takav „letnji san“ se javlja pri temperaturi od 21 - 27 stepeni Celzijusa. Kad je hrčak izložen nižoj temperaturi - od 5 stepeni Celzijusa, može da zapadne u „zimski san“. Takvu životinju možemo ponovo da "oživimo" poslije 30 do 60 minuta utopljavanja. Uzrast od dvije godine predstavlja za hrčka već visoku starost.

Zamorci su simpatični i dobroćudni čupavci s kojima nikada nije dosadno. Vole ljude, uživaju u hrani, a briga oko ovih neodoljivih glodavaca je vrlo jednostavna.

Zamorci / Guinea pig / su simpatični i dobroćudni čupavci s kojima nikada nije dosadno. Vole ljude, uživaju u hrani, a briga oko ovih neodoljivih glodavaca je vrlo jednostavna.

SIMPATIČNI GLODAVCI OSVAJAJU SRCA

Zamorci samo u paru ili - haremu.

Zamorci su glasni, naročito kad prose hranu pa skviče kad čuju da otvarate hladnjak ili šuškate vrećicom.

S impatični glodavci porijeklom iz južne Amerike omiljeni su kućni ljubimci. No, o njima treba odgovarajuće brinuti, što je vrlo često nepoznanica među novim vlasnicima.

Otkako su u njen dom prije nekoliko godina stigle dvije zamorke, Sanja Galkovski je odlučila pružiti im što je moguće bolji život.
 To su vrlo društvene životinjice i nikako se ne drže same. Bolje npr. Obje ženke. Zamorci nisu ljubimci za maženje i držanje, treba uživati u njihovim ludorijama po kavezu, a trebaju i dosta prostora..
Zamorce tijekom lijepog vremena odnjeti  u vrt, u poseban ograđeni prostor. To im je prilika da se malo istrče i potroše višak energije i salca koje nakupe uživajući u hrani.

Prije nego odlučite nabaviti zamorca, dobro razmislite da li ta životinjica odgovara vašim očekivanjima i da li mu možete pružiti sve potrebno za sretan zivot. Nažalost, mnogi drže zamorčiće po jednoga, što je vrlo loše.

Kad ste odlučili nabaviti zamoraca za početnike to nije uvijek jednostavno. Razumljivo je da mnogi ljubitelji žele mladunce, ali ukoliko se oni rano odvoje od odraslih životinja, često se razviju u vrlo plašljive jedinke. Za početnike je najbolje uzeti dvije odrasle i socijalno razvijene životinjice. Idealne su, na primjer, grupe od 2 mladunca, jednom odraslom ženkom i odraslim, kastriranim mužjakom. Ukoliko se odlučite za par ili jednu poželjnu harem-grupu, mužjak mora biti kastriran. Kad zamorčići stignu s njima treba razgovarati kako bi se naviknuli na vaš glas. Zamorci su plahi i uvijek spremni na bijeg. Neki zamorčići su od samog početka neustrašivi i ne boje se ruku ni ljudi, čak jedu iz ruke. 

Što treba uzeti u obzir:

 Zamorci mogu doživjeti osam godina.
 Treba uzeti najmanje dva, a još bolje 4 zamorca.
 Potrebno im je najmanje pola četvornog metra prostora po jedinki.
Zamorce se ne može naučiti da obavljaju nuždu na samo jednom mjestu.
 Aktivni su u jutarnjim i večernjim satima. Tko je osjetljiv na zvukove, neće se veseliti zamorcima kao ljubimcima.
 Prilikom puštanja po sobi i stanu, treba računati na to da je moguće da će zaprljati i gricnuti tepihe, namještaj, podne lajsne i predmete koji im se nađu na putu.
Okolina zamoraca je često zaprljana piljevinom i sijenom. Kad su visoke temperature i unatoč redovnom čisćenju, može se dogoditi da im nastamba ima jači miris.
Zamorci vole biti u čistom, najmanje jednom tjedno treba temeljito očistiti nastambu.

Svježe povrće i sijeno

Zamorce treba hraniti više puta na dan. Čak i zimi im je potrebno svakodnevno osigurati svježe porcije povrća i zelenila. Glavna i osnovna hrana im je sijeno. Kupite sa zamorcicima i hranu na koju su naviknuti te ih jako polagano privikavajte na raznovrsnu hranu bez dodatka gotovih miksova. Kad zamorčići upoznaju svojeg hranitelja svaki će vas put pozdraviti veselim skvičanjem.

Zamorci i djeca?
Zamorci su radoznali, ali se teško daju odgojit. Oni ne žele da ih se uzima na ruke i mazi. Mala djeca do 3 godine bi zamorce smjela samo gledati. Dijete u toj dobi ne doživljava životinju kao živo biće koje osjeća. Prirodno je i da se dijete u toj dobi želi igrati sa zamorcem, ali mu fali osjećaj fine Sve do osme godine života djecu se ne bi smjelo ostavljat bez nadzora sa zamorcima. Ovisno o razvoju i karakteru djeteta moglo bi se od 8 - 10 godine relativno samo brinuti za zamorce - naravno, uz kontrolu roditelja koji će tu brigu nadgledati. Zamorci nisu za dječju sobu. Budni su noću i mogu ometati san djeteta. Kavezi i nastambe, kao i njihova okolina su često prašni radi stelje pa njihova blizina uz dječji krevet nije zdrava.


KARAKTER ZAMORACA

Zamorčići su jedan od najdobroćudnijih kućnih ljubimaca. Ove životinjice je plaha te je treba naučiti na ljudski dodir, a jednom kada vas prihvati postat će prave male mazilice.

Za razliku od kunića i hrčaka koji će vas, ako se osjete ugroženo, rado gricnuti, zamorci gotovo nikada ne pokazuju nikakve znakove agresivnosti. Ako im se ne sviđa vaše ponašanje, oni će vas upozoriti tihim predenjem ili će pak zbrisati u svoju kućicu.
"Za razliku od kunića i hrčaka koji će vas, ako se osjete ugroženo, rado gricnuti, zamorci gotovo nikada ne pokazuju nikakve znakove agresivnosti"

Vole se igrati i uživaju u društvu i pažnji zbog čega su pravi maleni zabavljači. Ako nemate puno vremena za svoje životinjice preporuka je da kupite dva zamorca jer će tako biti puno sretniji.

ODRŽAVANJE ZAMORACA

Kako bi bili zdravi i sretni zamorcima je potrebno osigurati dovoljno veliku gajbu. Zamorčićima nije potrebna nikakva rešetka već samo plastična, četvrtasta posuda dubine 15 do 20 centimetara jer se oni, za razliku od zečeva, ne penju niti ne skaču.
Podloga može biti od piljevine koja nije skupa  ili pak od sintetičkog flisa (dekice za dnevni boravak) koji se može oprati i ponovno koristiti. Zamorčići su vrlo čiste životinje pa im gajbu treba očistiti jednom tjedno.
Ne treba ih četkati (osim dugodlakih) niti kupati, a odlazak kod veterinara nije potreban u koliko je životinja u kući, jede i vesela je.

BOLESTI ZAMORACA
Zamorci su po prirodi vrlo zdrave životinje koje će, ako ih zdravo hranite i redovito održavate njihovu nastambu, biti sretne te mogu doživite ti lijepe godine. Prosječan životni vijek im je oko 7 godina, no neki mogu doživjeti i više.
Kako bi ih zaštitili od bolesti važno ih je držati na mjestu u vašem stanu koje nije izloženo propuhu. Iako zamorčiće možete kupati, nije preporučljivo jer mogu dobiti upalu pluća ili, ako im voda uđe u uši i upalu uha.

OPREMA ZA ZAMORCE
Zamorčići su vrlo jednostavna bića s kojima nećete imati nikakvih problema. Što se opreme tiče, jedino što im je potrebno je gajba ili posuda u kojoj će boraviti, kućica u kojoj će se sakriti i spavati, pojilica za vodu (nikako zdjelica) i posudica za hranu.

Želite li zabaviti svog čupavog prijatelja, napravite mu tunel od kartona ili pak mostić od grančica. Ovi simpatični čupavci vole igru pa ih možete izvaditi iz gajbe i staviti u improviziranu igraonicu gdje se možete s njima igrati.

PREHRANA ZAMORACA
Zamorci nisu zahtjevne životinjice. Oni su pravi maleni gurmani čija prehrana je vrlo raznolika. Ovaj maleni glodavac glasanjem će vam dati do znanja da je vrijeme za hranjenje. No trebate biti umjereni jer ove simpatične izjelice vole grickati do mile volje.
Glavna hrana zamoraca (80 posto dnevne prehrane) je sijeno kojeg moraju imati stalno i to u neograničenim količinama te gotova dehidrirana hrana (bez žitarica)
Što se svježih namirnica tiče, slatkim zamorcima svaki dan omogućite svježe voće (svo voće koje ima više od jedne koštice poput jabuke, kruške, jagode, naranče, mandarine, bobičastog voća…) i povrće (sve osim žitarica, mahunarki i ljutog povrća poput češnjaka, đumbira, luka i papričice). Namirnice moraju biti oprane, svježe i suhe.

Hrčak kao kućni ljubimac-predivan ljubimac.Ne tražim puno,mnogo dajem.

Hrčak kao kućni ljubimac-predivan ljubimac.Ne tražim puno,mnogo dajem.

 UŽIVAM.

 MOJ DOM.

Hrčak je bilo koja vrsta glodara koja pripada potfamiliji Cricetinae. Ova potfamilija obuhvata oko 18 vrsta, klasifikovanih u šest—sedam rodova. Prirodni areal rasprostranjenja hrčaka su jugoistok Evrope i Bliski istok. Zbog toga što su laki za održavanje i lako prilagodljivi, hrčci se često koriste kao laboratorijske životinje ili kućni ljubimci.

Najpoznatija vrsta hrčaka je sirijski ili zlatni hrčak (Mesocricetus auratus), koji se najčešće uzgaja kao kućni ljubimac. Nekada se naziva i "otmeni" hrčak. Takođe, među ovim hrčcima ima nekoliko razlika, neki imaju veoma veliku dlaku, koja raste do desetak centimetara i zahteva posebnu brigu. Zlatni hrčci će se boriti do smrti ako se osećaju ugroženim u svom staništu, tako da važi pravilo za Zlatnog hrčka: "jedan hrčak — jedan kavez."

Ostali hrčci koji se drže kao kućni ljubimci su tri vrste patuljastih hrčaka (iz roda Phodopus): Kembelov hrčak, beli hrčak (koji postaje beo samo zimi, kada se sati obdanice smanje), hrčak Roborovskog, kao i kineski hrčak (Cricetulus griseus), koji je jedini u ovoj grupi sa dugačkim repom (oko 4 centimetra). Ostali hrčci imaju veoma male i jedva vidljive repove.

Zlatni hrčak

Briga o hrčcima svih vrsta je jako jednostavna i slična, ali samo sa par razlika u hranjenju i čišćenju. Patuljasti hrčci su veoma socijalni i često se drže sa još jednim hrčkom u kavezu istog pola da bi se sprečila usamljenost, ali Sirijski Zlatni hrčak, kao što je već rečeno bi ubio drugog hrčka, ako oseti da mu je teritorija tj. stanište ugroženo. Kineski hrčak može takođe da se drži u parovima ili grupama, ali zahteva veoma veliki prostor u kavezu, da bi živeo mirno. Iako se kineski hrčak smatra za veoma miroljubivu životinju, ženka postaje jako agresivna i ratoborna za vreme trudnoće, naročito prema muškim partnerima. Hrčci nisu nezavisni od prirode i ne preporučuje se da budu kućni ljubimci male dece. Neki ljudi ih dosta poistovećuju sa pacovima ili miševima, ali za razliku od njih, hrčak ne može da se nauči nikakvim trikovima. Takođe, dosta su manji od morskih prasića i više pogodni za kuću sa ograničenim prostorom.

U mnogim zemljama, Kembelov hrčak je više popularniji od zimskog, dok je obrnuto u evropskim zemljama. Kineski i hrčak Roborovskog su veoma retki na tržištu, i mogu se kupiti samo u najpoznatijim lancima prodavnica. Hrčci su jako popularni ljubimci širom sveta, osim u Australiji i Novom Zelandu, gde su zabranjeni usled velike ekološke katastrofe. Veliki broj hrčaka je pobegao iz prodavnice kućnih ljubimaca, namnožio se i pojeo veliki broj useva. Tako postali glavne štetočine i ozbiljan problem za Australiju.

Održavanje hrčka u kavezu

Kavez za sirijskog hrčka sa flašicom vode i točkom.

Hrčci se mogu držati u običnim ili staklenim kavezima, koji se mogu kupiti u prodavnici za kućne ljubimce. Kavezi su više praktični, jer se lako mogu prenositi, njihove rešetke se mogu koristiti za penjanje, i takođe uključuju zgodna prednja vrata, pa omogućavaju lakše čišćenje. Sa druge strane, stakleni kavezi ne dozvoljavaju hrčku da baca svoj izmet, podlogu i ostali sadržaj van kaveza. Takođe pruža bolji pogled na život hrčka. Generalno, stakleni kavez je više praktičan za malene patuljaste hrčke, koji su jako osetljivi na menjanje okoline i takođe, nema rešetaka kroz koje mogu lako da se provuku. Srednji hrčci, kao na primer Zlatni, naročito uživaju da se penju po zidovima kaveza. Nažalost, veoma vole da grickaju rešetke, i stvaraju veliku buku, što nekad može biti jako iritirajuće za vlasnike. Može takođe da se desi, da prilikom penjanja, hrčak iščaši nogu. Da bi se ovo sprečilo, treba se uzimati kavezi koji imaju horizontalne i vertikalne rešetke, i koje ne zaklanjaju pogled na okolinu izvan kaveza.

Zbog hrčkove male veličine, kavez uvek mora da je dugačak oko 20 centimetara, i da ima jak gornji deo, jer su oni veoma dobri penjači. Stakleni kavezi ne smeju da budu veći od njihove dužine, da bi vazduh mogao da cirkuliše neometano. Iako su manji, patuljasti hrčci zahtevaju veće kaveze od njihovih rođaka, najmanje 80 sa 20 centimetara. Razlog ovoga je hiperaktivnost patuljastih hrčaka, koji trče dosta, obožavaju da kopaju, i ne mogu lako da podnesu promenu staništa, za razliku od rođaka. Napolje možete da ga iznesete na veoma kratak period. Takođe, hrčci sa većom i interesantnijom kućom će duže da žive i takođe pružaju veliki spektakl posmatračima.

Ako pravite samo kavez za hrčka, treba voditi računa da se izbegavaju materijali koji su opasni za životinje. Grančice zalepljene lepkom i četinarsko drvo nije prihvatljivo, zato što ih hrčci glođu i zajedno sa lepkom, koji je otrovan za njih. Preporučuje se da umesto običnog lepka koristite lepak na bazi vode. Ovako pravite okruženje koje je sigurno za hrčka, ali imajte na umu da on i dalje može da prolazi i glođe drvo tj. grančice. Ako želite da kombinujete nekoliko kaveza, povezanih stepenicama, nemojte da koristite žice za platformu, jer mogu ozbiljno da naškode hrčku.

Najbolja atmosfera za hrčka je konstantna sobna temperatura (od 18-25°C). Nemojte ga stavljati na mestuosa sa jakom sunčevom svetlošću jer može da izazove opasno zagrevanje. S obzirom da hrčak jako dobro i daleko vidi, najbolje ga je staviti na neko mesto iznad tla (oko 60 cm), gde može neometano da vidi okruženje.

Pod kaveza treba uvek da bude prekriven slojem koji odgovara glodaru, jer oni vole da kopaju, zavlače se itd. Preporučuje se piljevina (ostaci od drveta), i da sloj bude dubok oko 2-4 centimetra. Puno vrsta piljevine se može kupiti u prodavnici za kućne ljubimce. Nemojte koristiti piljevinu za mačke jer je ona jako opasna, zato što rovarenje i jedenje otpadaka je smrtonosno. Možete koristiti takođe i novine ili bilo koji drugi papir, koji je bezbedan. Ne koristiti nikakvu podlogu koja ima aromatična ulja, ili koja ispuštaju miris, jer ovo može da naškodi respiratornom sistemu hrčka, jetri, a takođe i koži. Najbolja piljevina i najsigurnija za hrčke je piljevina jasike.

Hrčci su životinje koje prave gnezdo ili leglo, i zbog toga uvek moraju da imaju zalihe novina ili drugog materijala za sigurnu gradnju. Obično to rade u ćošku kaveza, i to je njihova "tajna kućica". Seno, iz radnje ili takođe sveže iz dvorišta, je takođe jako dobar materijal za udobno leglo hrčka. Takođe treba voditi računa da seno ne bude oštro, jer može ozbiljno da naudi hrčku.

Materijal od koga se izgrađuje krevet za hrčka ne sme da bude od mekih, iseckanih, pamučnih delova odeće jer postoji velika mogućnost da se hrčak zapetlja i zadavi končićima. A ako ih proguta, on ne može da ih svari.

Hrčak koji se igra u svom kavezu.

Jako je preporučljivo da ponekad stavite pesak u kavez ili da imate posebno mesto sa peskom za hrčke jer to mu može jako pomoći da se timari. U pustinji (u njihovom prirodnom staništu) hrčci se valjaju u pesku, koji ih čisti i sprečava da dlaka bude masna, pa lakše opada u vreme timarenja. Patuljasti hrčci posebno uživaju u ovom obredu. "Kupanje peskom" možete da napravite ako napunite neki veliki sud čistim peskom. Koristite teške duboke sudove (od keramike ili metala), ali ne sa prekrivenim vrhom. Ako ne možete da nađete pesak, možete da ga kupute u prodavnici za kućne ljubimce. Takođe, imajte na umu da treba izbegavati pesak koji je sitan i prašnjav jer može izazvati gušenje ili oštećenje respiratornih kanala.

Redovno čišćenje hrčkove kuće je od velike važnosti za zdravlje hrčka. Kavez treba čistiti najmanje jednom nedeljno i zameniti krevet i podlogu veoma oprezno i uredno, i naročito postaviti krevet na isto mesto. Hrčci su veoma uredni što se tiče nužde. Možete primetiti da odvoje poseban ćošak samo za uriniranje i ostale fiziološke potrebe. To mesto morate malo češće da čistite da bi hrčak bio zadovoljan. Zbog veće veličine kaveza, patuljasti hrčci ne "traže" češće čišćenje kaveza. Kod njih možete očistit kavez na svake 2-3 nedelje. Takođe, ova vrsta hrčka koristi sakrivena mesta za izlučivanje. Za čišćenje kaveza ne morate da koristite jaka hemijska sredstva, voda sa sapunom je sasvim dovoljna. Hemijska sredstva ubijaju miris hrčka, tako da može da se oseti ugroženim i da nije u svom staništu, dok sapun nije toliko efikasan i hrčku će biti prijatnije. Možda će imati utisak da je došlo proleće. Hrčci se orijentišu čulom dodira i mirisa. Zbog toga, ostavite malo starog materijala u hrčkovom kavezu, naročito tamo gde se nalazio krevet. Ovako će hrčak znati da se nalazi "kući". Ako se miris izgubi, hrčak može da se dizorijentiše. Razna dezinfekciona sredstva ne treba koristiti (osim ako hrčak nije bolestan). Iako su hrčci jako otporne i imune životinje, može se desiti da "pokupi" neki virus. U ovom slučaju će se ponašati jako čudno i neuobičajno, ležaće i neće raditi skoro ništa. U ovom slučaju, dezinfikujte kavez, dajte mu puno vode i to bi bilo dovoljno da prebrodi bolest. 

Još jedna veoma važna stvar oko kaveza hrčka su skrivena mesta gde se životinja može odmarati tokom dana. Za ovo možete koristit male kutije (bez ikakvog printa ili boje na sebi). Ovde će hrčak da stavlja svoju hranu ili da pravi krevet. Takođe prilikom čišćenja vodite računa da tu kutijicu vratite na isto mesto, i kao što je već pomenuta, da vratite miris tj. stari materijal.

Kao što je već pomenuto sirijske hrčka trebate da držite same dok ne steknu zrelost (oko 7 nedelja). Mali, patuljasti hrčci su veoma socijalni i najbolje ih je držati sa još jednim hrčkom, ali od najranijih dana. Dve ili više životinja može da živi zajedno, jedino ako su zajedno od malena. Ako nisu, može da dođe do ozbiljnih tuča koje mogu da se završe fatalnim posledicama. U ovakvim situacijama, najbolje ih je držati u odvojenim kavezima. U njihovim prirodnim staništima, pustinjama, svaki hrčak može da ima dovoljno mesta za sebe, tako da poseduje veliku teritoriju sa puno podzemnih tunelčića. Ako više od jednog hrčka živi u istom kavezu, vodite računa da kavez bude veći (najmanje 40x40 cm po hrčku), i moraju da postoje posebne kućice za svakog hrčka. Čak iako budu mirni neko vreme, može se desiti da dođe do nekih konflikata između hrčka. U ovim situacijama, odmah se trebaju razdvojiti. Takođe, ako muški i ženski hrčak žive u miru, imajte na umu da će sigurno da se razmnožavaju brzo i uzrokovaće nedostatak prostora.

Hrčci (naročito Zlatni-sirijski) su eksperti u bežanju. Kavez sa slabim rešetkama treba izbegavati. Oni će da ga vuku, kidaju sve dok ne uspeju da se provuku kroz njega. A i ako uspe da pobegne, ostanite pribrani i ne paničite. Zatvorena vrata od sobe ili stana i temeljna istraga će rešiti problem. Ako se hrčak ne pojavi ili ga ne nađete, ostavite kavez otvoren jer će se sigurno vratiti po vodu, hranu ili krevet, čim osete glad ili žeđ.